ПРОЛОГ

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића

26.СЕПТЕМБАР ( 9.ОКТОБАР )

Син рибара Зеведеја и Саломије, кћери Јосифа, обручника Св. Богородице Позван Господом Исусом Јован одмах остави свога оца и мреже рибарске, и пође са својим братом Јаковом за Христом. И од тада се више није одвајао од Господа свога до краја. Са Петром и Јаковом присуствовао је на васкрсењу кћери Јаирове и Прееображењу Господа. На Тајној Вечери ставио је био главу на прси Исусове. Када су сви други били оставили распетога Господа Јован је са св. Богомајком остао под Крстом. По наређењу Господа он је после био као син св. Деви Марији и брижно јој служио и чувао до успењија њеног. По успењију св. Богородице отишао је Јован са учеником својим Прохором на проповед Јеванђела у Малу Азију. Највише се бавио и радио у Ефесу. Својом надахнутом проповеђу и чудотворством он обрати многе у хришћанство и пољуља незнабоштво из темеља. Незнабошци озлојађени везаше га и послаше у Рим цару Дометјану. Пред царем беше мучен и бијен; но како не нашкоди ни најљући отров, који му дадоше да испије, нити кључало масло, у које га вргоше, цар се уплаши, и сматрајући га бесмртним посла га у изгнанство на острво Патмос.