Ако посматрате како људи умиру видећете, да смрт, једног човека обично личи на његов грех. Као што је писано: који се ножа маше, од ножа ће и погинути (Мат. 26,52). Сваки је грех нож, и обично људи бивају посечени оним грехом, који су најрадије чинили. Пример за то пружа нам и Саломија, скверна ћерка Иродијадина, која је искала и добила од Ирода главу Јована Крститеља на тањиру. Живећи у шпанији, у граду Лериду, са изгнаним Иродом и Иродијадом, она пође једног дана преко залеђене реке Сикориса. Лед се провали и она паде у воду до грла. Санте леда стегоше је око грла, и она се копрцаше, играјући ногама по води, као што је некада играла у двору Иродовом. Но не може се дићи ни потонути, док јој оштар лед не одсече главу. Тело јој однесе вода, а главу њену донесоше Иродијади на тањиру, као некад главу Јована Крститеља. Гле како смрт личи на грех учињени.
