ПРОЛОГ

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића

Св. муч. Кирик и Јулита. Ова светитељка беше од рода племићског. Рано обудове и оста с новорођеним младенцем Кириком. Живљаше у Иконији граду Ликаонијском, и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по рођењу, а када му беше три године, она га научи вери и молитви онолико колико дете тога узраста могаше примити. Када Диоклецијан нареди гоњење хришћана, у граду Иконији би проливена многа невина крв. Јулита узе свога сина, и склони се од гњева незнабожачког у град Селевекију. но и тамо не беше боље.

Јулита беше ухваћена и као хришћанка изведена пред судију. Пошто Јулита храбро изјави веру у Господа Исуса Христа, судија, да би је ражалио и поколебао, узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: " Ја сам хришћанин, пусти ме матери!" и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија, тресну дете о земљу и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице и предаде Богу своју свету и невину душу. Видећи како Кирик пострада пре ње, св. Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученижког венца. После многих мука Јулита би мачем просечена, 304. године. Мошти св. Јулите и Кирика до дана данашњега су чудотворне. Један део мошти ових светитеља налазе се у Охриду у цркви св. Богородице Болничке. (*прим. аут. Епископ Николај Велимировић је мошти Светих Кирика и Јулите из Охрида пренео у Дивљански Манастир, где се и данас налазе.)