ПРОЛОГ

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића

Св. првомученик Стефан архиђакон. Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротих у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног! Стефана клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово као лице ангела, тј. лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа много доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу Израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа.Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их издајницима и крвницима.

И док они шкргутаху зубима Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде он објави Јеврејима: ево видим небеса отворена и сина човечјега гдје стоји с десне стране Бога (дела Ап. 7.). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са св. Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело св. Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез Јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у царство Христа Бога.