ИСТОРИЈА
 |
У јужну Србију средином XIV века стигло је бројно монаштво, које је нашој земљи, угроженој исламом, донело духовну снагу и духовно окрепљење. Монаштво у Србији у току XIV века је било под утицајем синаитских монаха. Један од придошлих синаита, монах Герман је основао општежиће у манастиру у Липовцу 1399. лета Господњег.
«Манастир у Липовцу је типична властелинска задужбина саграђена између 1370. и 1375. године», тврди археолог професор Марко Поповић из Београда, «на темељима старије некрополе ( из X века)». Црква је саграђена у моравском стилу, правоугаоних је основа и има три архитектонска дела.
Први део – наос је саграђен 70-тих година XIV века, изнад њега се уздиже осмоугаона купола малих димензија. Наос цркве има олтарску и две певничке апсиде. Властелинска породица је изумрла од неке тешке болести. На то указују осам гробница у крипти. Међу њима у једном гробу су посмртни остаци петнаестогодишњег дечкића са властелинским појасом, који се у то време наслеђивао. Будући да је појас сахрањен са овим дечкићем, то значи да је он био последњи потомак те лозе, која се његовом смрћу угасила. Не зна се тачно име властелина, који је с Божијом помоћу саградио први, најмањи део цркве.
Западна врата воде у пространу припрату, која је дозидана 1399. године.На надвратнику, испод деизиса стоји натпис из 1399. године који сведочи да је монах Герман установио манастир по општежитељном уставу Светих Отаца Православене Цркве и доградио припрату, уз помоћ светог Деспота Стефана Лазаревића и његовог брата Вука. Од тада се у народу одомаћио назив Свети Стефан за овај манастир у Липовцу, иако је он посвећен Св.Преображењу.
У близини манастира се налази испосница која је била обухваћена портом када је успостављен манастир (1399.).
Страна: >> 2 3 4
